Пепа прасе на рецепт

У Домовима здравља широм Србије овог пролећа почели су да ничу „биоскопи“ намењени деци која чекају на лекарске прегледе. На први поглед, идеја да се деци испуни време проведено по чекаоницама забавним садржајима, делује као још један корак ка квалитетнијој здравственој услузи...

Морам рећи да нисам нимало распамећена овом акцијом.  Оно што је мени прво пало на памет јесте да је још један простор намењен деци окупиран од стране медија. 

Загађено детињство

Као што вероватно увиђате сваки пут када покушате да се изборите за пажњу своје деце, савремено детињство је ионако превише „загађено“  медијским садржајима и технологијом, и родитељима је све теже да пронађу место на коме њихову децу не вребају екрани, спремни да их моментално усисају у „матрикс“. Ако их пошаљете на игралиште - окупиће се око мобилног телефона; код другара ће висити на Фејсбуку; рођендани у играоницама проводе се за Плејстејшном, и једино још у својој кући можете колико-толико ситуацију да држите под контролом, и то само ако сe понашате као тежак баксуз који као Кербер чува дугмиће и типке свих врста изван домашаја дечијих прстића.

Досада је супер

Елем, то легендарно губљење времена испред амбуланти, чекајући Др. Годоа, заправо може бити и својеврстан добитак. Као и сваки родитељ, провела сам са својом децом током ових година много сати по разним чекаоницама, некад због гужве, некад због туђе грешке, спорости, немара.. Шта год био разлог, нисмо нимало лоше провели све то време.  Јер, "смарање" по чекаоницама , имајући у виду данашњи темпо живота, једна је од ретких прилика да са децом мало озбиљније комуницирате!  У свим другим ситуацијама,  испрече се обавезе или вам друге ствари одвлаче пажњу.  Овде сте упућени једни на друге и одједном свашта нешто, што раније није могло и за шта никад није било прилике – може.

Чекаоница учионица

По чекаоницама сам, без много труда, и, у неку руку, без имало уложеног времена, своју децу научила сабирању и одузимању давно пре школске клупе. Док смо чамили испред врата лабораторија, очних кабинета, соба за инхалације, стизала сам да приметим и оно што бих иначе пропустила, па сам неуморно и неумољиво исправљала свако погрешно изговорено слово, да бисмо на крају успешно успели да избегнемо неко будуће чекање испред ординација логопеда.  Играли смо се и разних игара, погађања, мозгалица, загонетки, и на разне друге начине користили то поклоњено време ослобођено других обавеза,  других људи, екрана и осталих ометајућих фактора који данас бомбардују са свих страна.

Неком дар с неба...

Наравно, свако бира како ће да проводи време са својом децом, и онај родитељ који жели да ово чекање искористи да мало „одблеји“, одигра још један судоку на мобилном или проћаска са другим родитељима о томе која је учитељица у локалној школи добра за његово дете које, ето чуда,  нема појма са рачунањем, сасвим је слободан да клинцима тутне у руке неке од справица за „седативизацију“ младих нараштаја. Најзад, свако од нас бар понекад није ни за шта, па ни за дружење са сопственом децом...

...неком казна

Проблем је што сада те справице прерастају у справетине по зидовима чекаоница - увек укључене екране спремне да  успешно отклоне сваку опасност од разговора, дружења, размишљања.  А одлазак код лекара баш и није нешто што можете да избегнете, па седативизација деце телевизијом више није ствар избора, већ део стандардне здравствене услуге.  Такоређи на рецепт... Што значи да ако сасвим случајно не желите да ваше дете, уз упут или вакцину добије и напрасну жељу да постане Бен тен или Атомик Бети, морате озбиљно да почнете да размишљате о изучавању лековитог биља и практиковању алтернативне медицине. Бићете мирни неко време, бар до неке будуће генијалне акције увођења тв-екрана - зашто да не - у дечије собе...

__________________________________________________________________________________

Јована Папан већ годинама својим чланцима и колумнама коментарише и анализира разне важне и мање важне родитељске (и друге) теме. Писала је или још пише за часописе Мама, Родитељ & дете, Трудноћа, Нова српска политичка мисао, НИН. Радила је као уредник у часописима Нова српска политичка мисао и Родитељ & дете.  Главни је уредник сајта Детињарије.

Pin It Now!