Ових
дана главна тема за родитеље је фијаско од матурских испита који су поништени
захваљујући срамотном кријумчарењу испитних задатака у брусхалтеру раднице
Службеног гласника.
Пише: Јована Папан
Много
тога не ваља у вези са овом темом – од потпуног расула у образовном систему до
све нижег нивоа знања код матураната, који сваке године освајају у просеку све
мање поена.
Али посебну арому целој
папазјанији дају родитељи који пропаст матурских испита виде само као своју
улудо страћену инвестицију, па још и траже да им министар просвете врати утрошен
новац. Потрошили су, кажу, силне евре (чак 500) како би њихова злата припремили
за матуру
Да
су само знали на време да је то улудо траћење новца, могли су за исте паре
својим чедима комотно да купе најновији модел Ер макс патика, девојчице су могле да се прописно накварцују пред
матурско вече, а преостало би пара и за нови тач скрин и неку „екстра“ тренерку, да
се деца не брукају пред вршњацима.
Овако, ем иду ко
слепци у кинеским „еркама“, ем притом још морају и да крију да су нешто научили,
како не би испали глупи у друштву.
На
жалост по њих, знање није исто што и патике, и не може се изути и вратити уз
фискални рачун.
Експресно попуњавање кратера
Да, систем
јесте крив што школу и знање више нико не схвата озбиљно. Лута се већ више од
деценије, и свака новина (уџбеници, ормарићи, матрура) све се траљавије
спроводи, па школство све више личи на сопсвену карикатуру.
Наравно,
и лоших наставника има за извоз, као уосталом и лоших аутомеханичара, лекара,
чистача улица... па и лоших ђака, родитеља. Због тога је у многим случајевима
сасвим разумљиво што родитељи плаћају приватне часове, кад већ не знају како
другачије да помогну детету да савлада градиво.
Међутим,
нешто ми се ипак чини да су међу бунџијама углавном у питању родитељи који су
се у пет до дванаест сетили да дугогодишње, вишечасовне, свакодневне дечје сеансе
видео игрица и Фејсбука, замене убрзаним радом на попуњавању рупа, тачније кратера у знању сад, кад је стани-пани.
Оно
што је бизарно у свему томе јесте што најбољи аспект целе ујудурме са матуром,
чињеницу да су деца, наврат нанос додуше, ипак мало смањила своје неизмерно
незнање захваљујући овој инвестицији – оно што родитеље највише погађа. Чему
знање, ако не може да се наплати, и то одмах.
Култура незнања
Само, услед
претрпљеног психичког бола због изгубљених пара, они пропуштају да увиде да је њиховој деци
матура оваква каква је, управо зато што на свим позицијама у систему седе људи које
одликује исто неизмерно незнање, тако карактеристично за све оне који мисле да
треба знати само ако ти се то добро исплати.
Због
тога нико није знао да су тестови процурели, па онда нико није знао ни шта ће поводом тога да се преузме, па сад нико не зна
да ли ће следеће године да се деси исти скандал.
А ето,
иако на својој кожи осећају последице ове опште културе незнања, своју децу
подижу на исти начин, да једног дана и неки нови матуранти могу опет да
настрадају када њихова злата заседну за исте те фотеље. Јер, на жалост, иако највише кукају и буне се
због поништавања матуре, искуство говори да ће се њихови наследници вероватно
најбоље снаћи у овом систему. Петсто
евра се нашло сада, наћи ће се 1000 кад се буде спремало за факултет, а већ ће
се некако скрпити и 5.000-10.000 кад
дође време за куповину радног места.
Из
њихове перспективе, једино што фали овом систему да буде идеалан, јесте да им
омогући да за све то добију неки фискални рачун, да им следећи пут не пропадне
инвестиција...
Претходне текстове из рубрике погледајте овде.
_________________________________________________________________________________
Нема коментара:
Постави коментар