Још као девојчица, Марина Бичкова пожелела је да су лутке са којима се игра другачије од оних са којима се свакодневно сусретала, и које је сматрала досадним и беживотним. Убрзо је сама почела да их прави по свом укусу. Прве лутке биле су од папира, направила их је у петом разреду, а муштерије су јој биле школски другови. Већ са десет година, са луткама које је сама правила престала је да се игра, јер је сам процес осмишљавања и израде ових лепотица постао за њу најизазовнија и најзабавнија игра од свих. Дефинитивну одлуку о прављењу лутака као професији донела је са двадесет четири године. Од тада па до данас њене грациозне, мистериозне и префињене рукотворине не престају да опчињавају све који имају прилику са њима да се сусретну.
Fascinantno! Oduzima dah! Nesto najlepse sto sam u zivotu videla...
ОдговориИзбриши