Пошто је 2006. године завршио десетогодишњи рад под псеудонимом Talent Factory, београдски уметник Владимир Перић отпочео је нови десетогодишњи
пројекат Музеј детињства.
Основ овог work-in-progress пројекта чини збирка потенцијалног музеја са неколико стотина хиљада одбачених предмета које је Перић скупљао током претходне две деценије на бувљим пијацама.
Жеља творца ове уметничке институције, јесте да се једнога дана, 2016. године, цела његова збирка смести и изложи у једном стварном простору.
Тренутно, пројекат чини серија изложби које указују на правац у којем се формира збирка овог музеја.
Шта је, у ствари, циљ Музеја детињства?
"Цео пројекат је опомена друштву да се могу разликовати две врсте историје: велика и мала. Велика историја је наша културна баштина према којој смо често немарни, а мала историја указује на то шта смо носили од гардеробе, чиме смо се играли, какве слаткише смо јели, каква је била амбалажа... Њу чине разне ствари које нестају са нама. Оног момента кад нестане колективно сећање, нестаје и мала историја. Са великом историјом то није случај.
Пројекат је посвећен управо зато малој историји и опомена је друштву да мора да поведе рачуна баш о њој, јер ће нас свет и по томе ценити. Мора постојати адреса где ће све овакве ствари завршити..."
Музеј детињства у оснивању прима на дар и откупљује: старе фотографије, старе играчке и амбалажу слаткиша произвођача из бивших југословенских република.
Основ овог work-in-progress пројекта чини збирка потенцијалног музеја са неколико стотина хиљада одбачених предмета које је Перић скупљао током претходне две деценије на бувљим пијацама.
Жеља творца ове уметничке институције, јесте да се једнога дана, 2016. године, цела његова збирка смести и изложи у једном стварном простору.
Тренутно, пројекат чини серија изложби које указују на правац у којем се формира збирка овог музеја.
Шта је, у ствари, циљ Музеја детињства?
"Цео пројекат је опомена друштву да се могу разликовати две врсте историје: велика и мала. Велика историја је наша културна баштина према којој смо често немарни, а мала историја указује на то шта смо носили од гардеробе, чиме смо се играли, какве слаткише смо јели, каква је била амбалажа... Њу чине разне ствари које нестају са нама. Оног момента кад нестане колективно сећање, нестаје и мала историја. Са великом историјом то није случај.
Пројекат је посвећен управо зато малој историји и опомена је друштву да мора да поведе рачуна баш о њој, јер ће нас свет и по томе ценити. Мора постојати адреса где ће све овакве ствари завршити..."
Музеј детињства у оснивању прима на дар и откупљује: старе фотографије, старе играчке и амбалажу слаткиша произвођача из бивших југословенских република.
Нема коментара:
Постави коментар