Нешто тражите?

понедељак, 11. јун 2012.

Ко је газда у вашој кући? Прочитајте интервју са ауторком и освојите ново издање Креативног центра!


КО ЈЕ ГАЗДА У ВАШОЈ КУЋИ?
Написала: Невена Ловринчевић
Илустровао Марко Сомборац
Креативни центар 2012 

Реч газда понекад најбоље описује реалност ситуације и поделу моћи у породици: дете има већу моћ одлучивања од родитеља иако су они ти који брину о детету. Такво стање у породици исцрпљује родитеље и они неретко дижу руке од увођења своје деце у ред, осећајући се изморено и обесхрабрено и тражећи понекад оправдање у разлозима ван самих себе. У овој књизи родитељи могу прочитати о томе како и зашто долази до губљења ауторитета и упознати се са ефикасним методама које ће им помоћи да успоставе или поново стекну изгубљени ауторитет.

Невена Ловринчевић је клинички психолог који ради са децом и младима, и написала је више књига за родитеље које је објавио Креативни центар: Научите дете да спава, Клопке за родитеље, Дисциплина без батина, Научите да се љутите. 
За Детињарије, ауторка говори о недоумицама са којима се сусрећу родитељи, који желе да поврате свој ауторитет:

Из Вашег професионалног искуства, колико је времена и труда родитељима са проблемом ауторитета потребно да га поврате?

Колико ће времена бити потребно родитељу који је изгубио ауторитет да га поврати веома је тешко рећи. То ће бити условљено узрастом детета, темпераментом детета, темпераментом родитеља, уходаним обрасцима понашања и реаговања.. Ипак, најважнији корак на том путу мислим да би био онај, који се односи на прихватање сопственог ауторитета. Када сазнајно али и емотивно прихватимо своју позицију у породици и ауторитет који уз њу иде, ствари ће почети да се одвијају онако како треба.

Како одредити разлику између казне и постављања границе?  Чини се да многи родитељи мешају ове две категорије, и да, у жељи да НЕ васпитавају кажњавањем, деци постављају премало граница?
Веома је важно да родитељи не доживљавају постављање граница као кажњавање. Постављање граница је нужан предуслов за добар емоционални и социјални развој детета. Дисциплиновање које представља начин за постављање граница практично је процес учења. Тиме дете учимо који су то пожељни (нпр. дељење играчака, дружељубивост, лепо понашање за столом, самостално спавање и сл.), а које непожељни облици понашања (нпр. ударање, вређање, подсмевање, галама док причамо телефоном, бацање хране...) Ништа  више, нити мање од тога. Уколико је родитељ спреман да дисциплиновању углавном приступа на јасан, доследан и смирен начин, оно ће бити и лакше и делотворније.


Где престаје разуман обзир према дететовој (не)зрелости, и наше толерисање његовог понашања прераста у толерисање терора према околини? Често смо у прилици да чујемо да родитељи оправдавају ружно понашање своје деце према себи и другима, под изговорима као што су "уморно је" итд?

Иако родитељи често имају доживљај да се дете намерно понаша лоше да би их изнервирало, извело из такта или повредило, то је веома ретко заиста и случај. Деца се најчешће понашају неприхватљиво зато што је то понашање у складу са њиховим узрастом (што наравно не значи да родитељ у односу на та понашања не треба уопште да реагује!), или зато што је уморно или гладно, а веома често и зато што је тако научило. Ако детету најавимо да му у продавници у коју смо се упутили нећемо купити сладолед, а онда пред сандуком са сладоледом попустимо после мољакања, кењкања, плакања или бацања по поду, оно што смо дете научили (иако нам то никако није била намера!) је да је потребно да само довољно дуго плаче, бесни или кењка да би добило оно што жели. Потпуно је свеједно шта смо са дететом "договорили", много је важнији крајњи циљ и како је дете дошло до њега.  Дакле, да ли је после плача и бешњења добило сладолед или није. Негативна понашања која се на овај начин поткрепљују (иако то родитељ није желео) научена су као корисна и дете их примењује из тог једноставног разлога. Срећом по родитеље: за сваку навику има и "одвика"!

У књизи говорите о страху савремених родитеља да не погреше у васпитавању, а који их води у несигурност и губитак ауторитета. Како одолети том притиску који се намеће са свих страна, из медија, из институција, од стручњака, а који често код родитеља изазива утисак да је родитељство нешто исувише компликован?

Слажем се да понекад родитељство делује као сувише компликовано. Савети младим родитељима пљуште са свих страна: од бака, деда, тетки, комшија, кумова, пријатеља, књига, новинских чланака, медија... Није ни чудо што су родитељи веома често збуњени. Оно што мислим да је важно, је да родитељи буду свесни да савршени родитељи не постоје, да се не плаше да направе грешку, те да се труде да трагају за решењима која ће њима и њиховом детету највише одговарати. Универзална "исправна решења и истине" мислим да не постоје. То је као када бисте рекли да је једино исправно да родитељ буде висок 173 цм. Различити смо као особе и ми и наша деца, тако да оно што одговара мени и мом детету не мора да значи исто за вас и за ваше дете. Докле год постоји отвореност за добру комуникацију са дететом и спремност за промене, ствари ће се одвијати како треба. Наравно, зрнце здравог разума као главни филтер у односу на све информације које примамо биће одлична ствар! И коначно: као што је потребно да се трудимо да правимо што мање грешака у родитељству, не заборавимо и оно много важније: да уживамо у детету и у родитељству!

Имати децу за "газде у кући" данас није нимало необично, и родитељи ће се увек утешти тиме да ништа боље није ни у домовима њихових комшија и пријатеља. Како побећи из те модерне "матрице" којом се родитељи често чак хвале, или бар са симпатијама причају о терору који трпе од своје деце? Није ли родитељ који жели да поврати ауторитет помало и под притиском околине да "не искаче"?

Понекад родитељи који се хвале својим малим тиранима заиста тако мисле. Свака комуникација и убеђивање тог типа родитеља, да није добро да одређене одлуке у кући доноси или у њима равноправно учествује петогодишњак или десетогодишњак биле би, по мом искуству, чисто губљење времена. Онда када почну да уочавају проблеме, ако буду имали довољно увида у евентуалну сопствену улогу у тој неприродној подели одговорности у породици, са тим родитељима се може направити одређени помак набоље. Веома често, ипак, родитељи који се хвале својим тиранима крију се иза идеја о "равноправности и пријатељству са децом. Наравно да пријатељство и једнакост нису исто што и блискост и подршка. Ово друго је неопходан услов за добар развој детета, а прво је баласт пре свега за дете, али и за целу породицу, који ће највероватније изазвати одређене проблеме у емоционалном и социјалном развоју детета. Родитељ који има потребе да поврати свој ауторитет зато што мисли да је то добро и за дете и за породицу, па и њега самог, не треба да се устручава због "искакања" из општег миљеа. Ако мислите да је нешто важно и потребно за вас и ваше дете, једноставно урадите тако!  Не треба вам за то ничија сагласност ни одобравање. Увек је добро чути туђа искуства, мишљења и савете, али је у крајњој линији одговорност за одлуке о томе шта је за ваше дете добро а шта није, управо и само на вама!

(Разговарала: Јована Папан)



Креативни центар поклања читаоцима Детињарија примерак књиге "Ко је газда у вашој кући?" Како да учествујете? Оставите испод текста коментар и не заборавите да напишете и своју и-мејл адресу како бисмо могли да вас контактирамо. Игра траје до понедељка, 18. јуна, када ћемо објавити резултате. Срећно!

На крају, ево и резултата претходне наградне игре Креативног центра. Примерак књиге освојио је коментар број 18: aleksandar_640@hotmail.com. Честитамо добитнику, кога ћемо контактирати на и-мејл ради договора око преузимања награде. Осталима - више среће други пут!


Pin It Now!

40 коментара:

  1. Анониман11. јун 2012. 22:35

    Zanimljivo jako!:)
    creemers@sezampro.rs

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман11. јун 2012. 23:19

    Vrlo korisna knjiga!
    sladjana_pn@hotmail.rs

    ОдговориИзбриши
  3. zanimljivo i korisno :)
    Prethodne autorkine knjige su bile odlicne, jedva cekamo ovu :)

    ОдговориИзбриши
  4. Анониман11. јун 2012. 23:36

    Izuzetno iritiraju roditelji koji se bukvalno hvale svojom decom "tiranima". Oni ih zovu "male harambase". To se narocito vidi u igri sa decom kojoj roditelji ne dozvoljavaju bas sve. Tada gledaju svoju decu kako maltretiraju druge, retko reaguju ili im umilnim glasom kazu "nemoj to", a u sebi misle "ma tresni ga, neka vidi kako je svet okrutno mesto". Roditelji su u stvari ti koji pothranjuju negativne osobine svoje dece i to ce im se nazalost kad-tad vratiti.
    tanja_amadeus@yahoo.com

    ОдговориИзбриши
  5. Анониман11. јун 2012. 23:41

    ova kniga je potrebna svim roditeljima!!
    natasaglisic@hotmail.com

    ОдговориИзбриши
  6. Odlican intervju i knjiga :)

    petronija@yahoo.com

    ОдговориИзбриши
  7. Срећом по родитеље: за сваку навику има и "одвика"! - ovo svi vrlo cesto zaboravljamo, koja god da je sfera života u pitanju :)
    oljam034@yahoo.com

    ОдговориИзбриши
  8. Sladjan Milojkovic12. јун 2012. 00:30

    "Trpim da me deca vitlaju dok mi se ne smuce, a onda okrenem list pa ja njih vitlam dok se sam sebi ne smucim..."

    Knjiga koja vas uci kako da gore navedeni tekst ne bude deo vaseg zivota!!!

    slakman@ptt.rs

    ОдговориИзбриши
  9. Анониман12. јун 2012. 00:51

    Bila bi mi cast da se ova knjiga nadje u mojoj kucnoj biblioteci.Sa postovanjem,Maja M.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Анониман12. јун 2012. 04:05

      Moze se naruciti,
      http://www.knjizara.com/knjige/knjiga/135149_Ko+je+gazda+u+va%C5%A1oj+ku%C4%87i%3F_ISBN:%20978-86-7781-892-0
      495,00

      Избриши
  10. Анониман12. јун 2012. 01:18

    Dok je moja generacija odrastala strahopoštovanje je bilo deo modle ponašanja dece prema odraslima, i ja sam je smatrala pregrubom. Sada kada gledam kako moje dete raste i kako mu se nameće moderno-liberalna modla ponašanja u kojoj je poštovanje odraslih često i beznačajna stavka u ponašanju.. plašim se da sam pogrešila... Ali kako vaspitanje smatram kontinuiranim procesom mislim da imam vremena za dozu korekcije liberalne modle ponašanja.. I dalje mislim da ne treba dete da me se plaši, ali smatram da treba poštovanje prema odraslima dići na znatno viši nivo u modli ponašanja deteta.. kako u kući, tako i u vrtićima, odnosno školama!! Takođe smatram da odgovornost u vaspitanju dece nije iskljčivo na roditeljima, i da bi Vašu knjigu osim roditelja, trebalo da pročitaju kako vaspitači, tako i učitelji, odnosno nastavnici!! hypocampuss@gmail.com

    ОдговориИзбриши
  11. Анониман12. јун 2012. 02:39

    ...svi su oni male gazde....mozemo da se dogovaramo i zajedno sve pokusavmo da resimo...ipak sam na kraju ja ta koja donosi konacnu odluku oko svega sto je vazno....bez osvrtanja na to sta ce da kaze neko izvan kuce....dobro za dete je jedino dobro koje postujem i podrzavam ...
    a dobro moje 4-ro dece je jedino sto zelim...

    drugacijisam@gmail.com

    ОдговориИзбриши
  12. Анониман12. јун 2012. 02:39

    Težak posao to roditeljstvo, hvala za ovakve knjige koje nama roditeljima pomažu u razrešenju nedoumica.
    srecica74@yahoo.co.uk

    ОдговориИзбриши
  13. Анониман12. јун 2012. 04:02

    Одлична књига, одличан интервју!
    milos_suzy@yahoo.com

    ОдговориИзбриши
  14. Анониман12. јун 2012. 05:02

    Iz pročitanog intervjua, mogu da zaključim da je knjiga odlična i bi svaki roditelj trebalo da je pročita.
    najdanovici@yahoo.com

    ОдговориИзбриши
  15. Анониман12. јун 2012. 06:36

    ako smo nesto propustili, voleli bismo da nadoknadimo i poboljsamo... verujem da bi svim roditeljima dobro dosla ovakva knjiga. zato hvala kreativnom centru i vama nase drage detinjarije na divnim poklonima!
    tatjana_obradovic@yahoo.com

    ОдговориИзбриши
  16. Анониман12. јун 2012. 08:20

    odlican naslov!
    nevenkasimic68@gmail.com

    ОдговориИзбриши
  17. Анониман12. јун 2012. 08:47

    gazda hahahaha!!!!!
    asimic66@gmail.com

    ОдговориИзбриши
  18. Анониман12. јун 2012. 12:53

    Kada sam postavila granice,olakšala sam i detetu i sebi.Doslednost je bila najteža,ali uspešna!Očekujem mnogo dobrih i konkretnih saveta u knjizi-drago mi je da je pisao neko ko je potkovan praksom i teorijom...:)
    lenka.06@open.telekom.rs

    ОдговориИзбриши
  19. Анониман12. јун 2012. 13:01

    svaka cast,super ste!
    pavleb98@gmail.com

    ОдговориИзбриши
  20. Анониман12. јун 2012. 13:06

    ja sam gazda hahahaha,milena.brkic94@gmail.com

    ОдговориИзбриши
  21. Анониман12. јун 2012. 15:53

    interesantno...
    hristi981@yahoo.com

    ОдговориИзбриши
  22. Анониман12. јун 2012. 23:58

    Baš me zanimaju kriterijumi...
    todoricst@yahoo.com

    ОдговориИзбриши
  23. Анониман12. јун 2012. 23:59

    Hoću ja
    ana_vukasin@hotmail.com

    ОдговориИзбриши
  24. Анониман13. јун 2012. 00:00

    Interesantna knjiga. Kao uostalom i ostale njihove
    todoricn@yahoo.com

    ОдговориИзбриши
  25. Анониман13. јун 2012. 00:01

    Odličan poklon
    z.mile@yahoo.com

    ОдговориИзбриши
  26. Анониман13. јун 2012. 00:01

    Rado bih pročitala ovu knjigu
    vukasin@neobee.net

    ОдговориИзбриши
  27. Анониман13. јун 2012. 00:02

    Zvuči interesantno
    vobidoo@hotmail.com

    ОдговориИзбриши
  28. Анониман13. јун 2012. 06:56

    zanimljivo!
    nenadicdejana@yahoo.com

    ОдговориИзбриши
  29. Анониман13. јун 2012. 07:21

    sjajna knjiga i vice da je moja :-)
    olivera.v@hotmail.com

    ОдговориИзбриши
  30. Анониман13. јун 2012. 08:21

    super!
    masacz48@gmail.com

    ОдговориИзбриши
  31. Анониман14. јун 2012. 14:47

    iz ove knijge se moze bas dosta nauciti..moze jedna?

    gosanks@gmail.com

    ОдговориИзбриши
  32. Анониман14. јун 2012. 14:52

    Hocemo miiii! nikolinaristanovic@yahoo.com

    ОдговориИзбриши
  33. Анониман15. јун 2012. 00:55

    Sjajno i korisno :) !!!
    milicica1990@yahoo.com

    ОдговориИзбриши
  34. Анониман15. јун 2012. 01:12

    odlicno voleli bi da je mimamo ivanov.dj.marina@gmail.com

    ОдговориИзбриши
  35. Анониман16. јун 2012. 23:08

    Ono što sam iz dosadašnje prakse zaključila je da mi uopšte nije teško da sarađujem sa decom, koliko, kada ima problem, sa njihovim roditeljima, a u 99,9% slučajeva opis problema se krije u naslovu ove knjige. Hvala vam!
    ladybird195@gmail.com

    ОдговориИзбриши
  36. Анониман17. јун 2012. 06:24

    Моја недоумица је решена. Одговорност и одлуке су лично наше, јер и деца су лично наш избор.Бар се надам да је тако.

    ОдговориИзбриши
  37. Анониман18. јун 2012. 04:22

    Iz intervjua se samo vidi i potrvrdjuje ono sto nam se nazalost svakodnevno desava.
    milenajankovicc@gmail.com

    ОдговориИзбриши
  38. Nevena Lovrincevic02. јул 2012. 11:24

    Hvala na divnim i podsticajnim komentarima!! Drago mi je da je naslov i sadrzaj knjige naisao na odobravanja, nadam se da ce vam se dopasti i kada je procitate! :0) Pozdrav roditeljima!!
    nevenalovrincevic@gmail.com

    ОдговориИзбриши

Блог о лепим стварима за децу - дизајну, дечјој одећи и моди, играчкама, беби опреми, књигама и сликовницама, филму и позоришту за децу