Слатко-хладне родитељске муке

Свако ко постане родитељ, зна да га једног дана очекују нека тешка питања које ће му потомство постављати, и која ће захтевати озбиљан, промишљен и даликатан приступ. Оно што не зна, јесте да питање које ће му задавати највише гловобоље није из корпуса фамозних сексолошко-филозофско-теолошких („како се праве деца?“, „зашто људи ратују?“, „да ли бог има профил на Фејсбуку?“) већ - једно најобичније и свакодневно: „могу ли да добијем сладолед?“


Једно питање, хиљаду одлука

Зашто ово питање толико тешко пада једном просечном родитељу? За почетак, питање о сексу дете сасвим могуће никада неће ни поставити. Питање о сладоледу, с друге стране, постављаће најмање шездесет пута сваког боговетног летњег дана. И ви ћете сваки пут морати да дате неки одговор, позитиван или негативан. Само толико, а заправо то је на хиљаде и хиљаде одлука везаних за куповину сладоледа током једног просечног детињаства.



Како одолети?

Проблем са сладоледом је што деца не знају кад је доста. Вероватно да не можете да се сетите да сте га некада одбили док сте били дете, а и сада се сигурно тешко браните. Такође, сладолед није неки бог зна какав трошак, па не можете да оптужите дете да је неразумно сваки пут кад тражи, да се вечито браните економском кризом или кашњењем плате. Не вреди вам ни да потсећате дете да је у питању слаткиш као и сваки други, са којим се мора умерено, будући да сваког дана неки стручњаци(!) преко тв-а и новина поручују да је сладолед мало здравији од броколија и спанаћа заједно.

 Границе и како их сазнати

Деца, с друге стране, тешко могу да схвате зашто „не може сладолед“. Сећате се? И вама никако није улазило у главу да могу да постоје разлози против непрестаног упражавања нечег тако предивног. Сада одједном ипак видите неке разлоге, чак и када их заправо не видите. Ако ништа друго, имате неки интуитиван осећај да дављење у сладоледима некако „није ок”.
Дакле, знате да негде морате да поставите црту. А ту црту ћете сваког дана морати да браните под налетом небројених верзија истог и истог питања. Авај, чак и ако покушате да уведете неко правило, нпр. један сладолед дневно, нећете бити под ишта мањим притиском. Јер, ако већ знају да ли и колико, деца и даље не знају када ће бити удостојени добијања дневне дозе, и отакако ујутро отворе очи, покушаваће да то сазнају.

Један ко ниједан?

С друге стране (да престанемо да се претварамо да живимо у холивудском филму), када човек мало стави бројке на папир, лако увиди да свакодневна куповина само по једног сладоледа, и није да није “бог зна какав трошак”. Родитеља двоје деце, овај “један-на-дан” аранжман месечно изађе отприлике колико и рачун за телефон, рата за рекреативну наставу за оба љубитеља сладоледа, или једна феноменална дечија енциклопедија за коју никада неће успети да се скрпите.

Сасвим логично, после такве рачунице, човек би пожелео да мало смањи то инвестирање у домаћу прехрамбену индустрију. Ако ни због чега другог, онда бар због развијања код деце одговорног односа према новцу и трошењу. Али како, када вам клинци и овако већ кукају да, док они једва некако искамче по један сладиш дневно, њихови другари до подне већ лижу пети! Да, у земљи у којој једна просечна плата једва у потрошачку корпу може да удене најобичнији сапун, једно просечно дете може неким чудом исту ко од шале да списка на сладоледе.


Сладоледне Г6 комбинације

И ту тек почињу ваше муке, јер не само да на очиглед вашег, нових и нових сладоледа увек жељног детета, клинци из комшилука сваког дана испразне фрижидер у локалној продавници пре заласка сунца, већ у репертоар сладоледних питања која морате свакодневно да слушате, да о њима размислите и да на њих паметно одговарате, улазе и она типа: “Јана је сад хтела да пита њену маму да нам купи сладолед, али мама јој је отишла у пошту, јел можеш ти да јој позајмиш па ће ти њена мама вратити кад дође?” или „Нашли смо у парку 10 динара, јел можете да нам додате још само 150 да купимо два корнета?“ итд..

Какву год тактику изабрали, и шта год испреговарали с децом када је куповина сладоледа у питању, фамозног „могу ли да добијем сладолед?“ питања ћете се богами наслушати, и увек ће вас некако дочекати неспремне. Јер, за разлику од вас, који у сваком тренутку мислите о још милион других ствари, ваша деца преко лета углавном мисле само о једној – како да добију сладолед. Углавном успешно.

__________________________________________________________________________________

Јована Папан већ годинама својим чланцима и колумнама коментарише и анализира разне важне и мање важне родитељске (и друге) теме. Писала је или још пише за часописе Мама, Родитељ & дете, Трудноћа, Нова српска политичка мисао, НИН. Радила је као уредник у часописима Нова српска политичка мисао и Родитељ & дете.  Главни је уредник сајта Детињарије.

Pin It Now!