Како смо били једини у парку

Први савршен пролећни викенд ове године искористила сам да са децом побегнем из града у природу. А побегли смо - у центар града.
Парк пријатељства у Београду је идеално место да заборавите да сте у метрополи захваљујући бујном зеленилу које вас изолује од звукова града тако да није било потребе да идемо далеко.

Идеја да одемо на пикник одушевила је клинце и убрзо су простирка, сендвичи за доручак на трави и спортски реквизити били спаковани у ранац. 

Све је било идилично - трава посута цвећем, певање славуја, фазани који извирују из грмља. Једино што ми је сметало била је чињеница да смо, осим пар џогера и једног пензионера који се сунчао на клупи, ми били једини који смо уживали у овој драгоценој оази природе у срцу града.

Чињеница да у милионском граду овакви паркови могу да зврје празни дефинитивно значи да нешто није у реду са нашим начином живота. Људи који живе у градовима обично вапе за заленилом  и само гледају како да у слободно време заузму своје парче травњака како би одморили душу од бетона и асфалта, макар и током кратке паузе за ручак. И код нас је до пре неколико деценија викенд био синоним за паковање сендвича и излет са породицом на Кошутњаку или Авали, али изгледа да су ову навику искоренили  телевизија, интернет и спавање до подне.

Док сам се питала где су све те породице одлучиле да проведу овако леп дан, поглед ми је пао на Тржни центар "Ушће" који се  налази поред парка. Наравно, могла сам себи јасно да представим све оне хиљаде породица које, као у неком огромном мравињаку, сада унутра миле по продавницама и мимоилазе се ходницима гурајући колица или вукући сморену децу за руке.

Све у свему, док су се моји клинци шуњали по жбуњу играјући се истраживача који су на трагу ретке врсте фазана, хиљаде деце на само стотинак метара одатле проводиле су дан тумарајући кроз шуму офингера и провлачећи се између рафова са акцијском робом, удишући освеживаче просторија и купајући се у неонском светлу.

Погодите ко од њих је лепше провео дан?

А овако је то у Централ Парку...

Претходне текстове из рубрике погледајте овде.
_________________________________________________________________________________

Јована Папан већ годинама својим чланцима и колумнама коментарише и анализира разне важне и мање важне родитељске (и друге) теме. Писала је или још пише за часописе Мама, Родитељ & дете, Трудноћа, Нова српска политичка мисао, НИН. Радила је као уредник у часописима Нова српска политичка мисао и Родитељ & дете.  Главни је уредник сајта Детињарије.

Pin It Now!