Шта се десило са девојчицама вештих прстића, развијене маште и
просторних вештина, које су се поносиле својим Лего креацијама на
огласима из 70-их? Ништа, једноставно су протеране из "Лего града"...
Пише: Јована Папан
Не спорим да има нешто у Лего коцкицама што дечаке опчињава више него девојчице. Кад би морао да бира између свог Лего ватрогасног камиона и своје мајке, мој трогодишњи син уопште не би патио од хамлетовске дилеме.
Могу само да приметим да су сјајне за развијање спретности прстића, да не говорим о осталим зупчаницима и опругама у малом мозгићу које се напрежу и сокоћају док дете покушава да реши разне изазове и проблеме приликом њиховог слагања.
Можда не толико опсесивно као њена браћа, и моја ћерка се одувек игра Лего коцкама, и не видим зашто би иједној девојчици ова играчка била незанимљива. Чак нам је ових дана за свој десети рођендан тражила да јој купимо неко Лего возило. Њена браћа имају свако своје, па није мистерија одакле је добила идеју.
Проблем је у томе што, осим ако имају браћу, и ако су их притом родитељи од малих ногу навикавали на то да играчке које занимају браћу могу да занимају и сестре, девојчице углавном не добијају ту идеју.
Све боје пинка
За почетак, последњих деценија уврежило се мишљење да оно што није розе (и помогућству са шљокицама), није за девојчице. Неко се потрудио да направи поређење каталога играчака из 1976. са данашњим, и резултат изгледа овако:
Индустрија играчака наравно страшно воли да убеђује родитеље како за девојчице и дечаке све мора да се купује посебно и притом троши дупло више новца, па је кроз време успешно истренирала наше потрошачке навике. Сви ми наравно то увиђамо, и сматрамо то погрешним и глупим, али ко још има времена да теоретише о родним улогама кад утрчи у тржни центар 31. децембра, а притом га деца недељама засипају жељама које су непосредан резултат немилосрдног рекламног тв-јуриша на малишане. Стампедо избезумљених родитеља на самом улазу у продавнице играчака раздваја се у две струје од којих једна скреће на леву а друга на десну страну, у зависности од тога да ли јуриша на розе или на ону другу половину продавнице.
Последица ове полне сегрегације дечје игре је да девојчице углавном заврше у свом розе универзуму, гледајући на лего, аутиће, роботе и остало као на нешто што не треба да их занима. Ко би рекао да је розе првобитно била боја за дечаке, а плава за девојчице?
Леголуција
Колико је ова промена велика биће вам јасно када погледате огласе за лего из 50-их, 60-их и 70-их. Шта су девојчице тада могле да мисле о Легу и томе да ли је он за њих, није тешко закључити:
а погледајте само ову рекламу из 1955, са све песмицом намењеном девојчицама које уживају у конструкторским авантурама:
Лего непријатељице
А сада, повратрак у мрачно доба садашње. Лего је, после неколико неуспешних испада/покушаја претходних деценија, прошле године одлучио да се у великом стилу укључи у савремени тренд "пинкизације" играчака за девојчице. Ево шта са десило: за барбификовану генерацију клинки добили смо барбификован Лего. Који ће успут - што да не - барбификовати још девојчица.
Женски ружичасто-љубичасти "Lego Friends" универзум много је једноставнији за склапање (шта знају девојчице) и уместо технике и грађевинарства велича седење по кафићима и салонима за улепшавање. Јунакиње ове линије Лего производа су пет "другарица" тј. будућих очајних домаћица које, док њихови момци унапређују цивилизацију, лете у свемир, граде, истражују, лече, спашавају и остало - као и све спонзоруше по вас дан испијају коктеле и турпијају нокте у некој имагинарној пинк енклави по имену "Heartlake City". Да ли вам то звучи као наслов неке тв-сапунице?
Многи су били згрожени и питали се шта је фалило старом добром Легу који су девојчице некад волеле. Феминистичка удружења су наравно реаговала, али реаговало је и тржиште, и то
на начин који је врло усрећио ову компанију. Наиме, „Лего“ је саопштио је да је у 2012. години остварио раст профита за 35 одсто, највише захваљујући великом повећању потражње за производима из контроверзног програма за дјевојчице, који је надмашио производне капацитете.
Легоцид над девојчицама
Да се вратимо на време пре "несрећног случаја" званог Лего ортакиње - шта се то десило са оним девојчицама вештих прстића, развијене маште и просторних вештина, које су се поносиле својим Лего креацијама на огласима из 70-их? Ништа, једноставно су протеране из "Лего града" током 80-их, када је ова компанија одлучила да се рекламира искључиво дечацима. Како би убедили клинце и њихове родитеље да купити играчку за дечака значи купити Лего, компанија је потпуно мачоизирала свој бренд. Лего је рекламиран као "мушка ствар", нешто што капирају само очеви и синови:
Појавиле су се бројне нове Лего серије намењене дечацима као што су роботи, диносауруси, нинџе, а затим и филмске франшизе попут Ратова звезда и Индијане Џонса. Неко није био лењ па је израчунао да на сваког женског Лего човечуљка, у савременим Лего комплетима долази 18 мушких.
4 године (не)размишљања
Тек када је компанија успешно завршила са маскулинизацијом Лега, сетила се девојчица. И решила да засуче рукаве и потроши 4 године и 40 милиона долара, како би створила пет ружичастих очајних домаћица и убедила родитеље који безидејно тумарају по розе половини продавнице, да се убудуће уместо за Барби ухвате за Стефани, Андреу или Оливију.
Добро, рећи ћете ви, али зар није ипак добро што ће девојчицама, које су последњих деценија биле persone non grate у Лего граду, родитељи почети да купују какав-такав Лего? Можда је боље да се запитате да ли ће се сада, кад постоје розе (и то у више пастелних нијанси), маме и тате девојчица икада више ухватити за плаве Лего кутије и својим ћеркама пружити прилику да (у Лего граду) постану ишта више од пластичних пинк спонзоруша?
Претходне текстове из рубрике погледајте овде.
_________________________________________________________________________________
Јована Папан већ годинама својим чланцима и колумнама коментарише и анализира разне важне и мање важне родитељске (и друге) теме. Писала је или још пише за часописе Мама, Родитељ & дете, Трудноћа, Нова српска политичка мисао, НИН. Радила је као уредник у часописима Нова српска политичка мисао и Родитељ & дете. Главни је уредник сајта Детињарије.
Пише: Јована Папан
Не спорим да има нешто у Лего коцкицама што дечаке опчињава више него девојчице. Кад би морао да бира између свог Лего ватрогасног камиона и своје мајке, мој трогодишњи син уопште не би патио од хамлетовске дилеме.
Могу само да приметим да су сјајне за развијање спретности прстића, да не говорим о осталим зупчаницима и опругама у малом мозгићу које се напрежу и сокоћају док дете покушава да реши разне изазове и проблеме приликом њиховог слагања.
Можда не толико опсесивно као њена браћа, и моја ћерка се одувек игра Лего коцкама, и не видим зашто би иједној девојчици ова играчка била незанимљива. Чак нам је ових дана за свој десети рођендан тражила да јој купимо неко Лего возило. Њена браћа имају свако своје, па није мистерија одакле је добила идеју.
Проблем је у томе што, осим ако имају браћу, и ако су их притом родитељи од малих ногу навикавали на то да играчке које занимају браћу могу да занимају и сестре, девојчице углавном не добијају ту идеју.
Све боје пинка
За почетак, последњих деценија уврежило се мишљење да оно што није розе (и помогућству са шљокицама), није за девојчице. Неко се потрудио да направи поређење каталога играчака из 1976. са данашњим, и резултат изгледа овако:
Индустрија играчака наравно страшно воли да убеђује родитеље како за девојчице и дечаке све мора да се купује посебно и притом троши дупло више новца, па је кроз време успешно истренирала наше потрошачке навике. Сви ми наравно то увиђамо, и сматрамо то погрешним и глупим, али ко још има времена да теоретише о родним улогама кад утрчи у тржни центар 31. децембра, а притом га деца недељама засипају жељама које су непосредан резултат немилосрдног рекламног тв-јуриша на малишане. Стампедо избезумљених родитеља на самом улазу у продавнице играчака раздваја се у две струје од којих једна скреће на леву а друга на десну страну, у зависности од тога да ли јуриша на розе или на ону другу половину продавнице.
Последица ове полне сегрегације дечје игре је да девојчице углавном заврше у свом розе универзуму, гледајући на лего, аутиће, роботе и остало као на нешто што не треба да их занима. Ко би рекао да је розе првобитно била боја за дечаке, а плава за девојчице?
Леголуција
Колико је ова промена велика биће вам јасно када погледате огласе за лего из 50-их, 60-их и 70-их. Шта су девојчице тада могле да мисле о Легу и томе да ли је он за њих, није тешко закључити:
а погледајте само ову рекламу из 1955, са све песмицом намењеном девојчицама које уживају у конструкторским авантурама:
Лего непријатељице
А сада, повратрак у мрачно доба садашње. Лего је, после неколико неуспешних испада/покушаја претходних деценија, прошле године одлучио да се у великом стилу укључи у савремени тренд "пинкизације" играчака за девојчице. Ево шта са десило: за барбификовану генерацију клинки добили смо барбификован Лего. Који ће успут - што да не - барбификовати још девојчица.
Женски ружичасто-љубичасти "Lego Friends" универзум много је једноставнији за склапање (шта знају девојчице) и уместо технике и грађевинарства велича седење по кафићима и салонима за улепшавање. Јунакиње ове линије Лего производа су пет "другарица" тј. будућих очајних домаћица које, док њихови момци унапређују цивилизацију, лете у свемир, граде, истражују, лече, спашавају и остало - као и све спонзоруше по вас дан испијају коктеле и турпијају нокте у некој имагинарној пинк енклави по имену "Heartlake City". Да ли вам то звучи као наслов неке тв-сапунице?
Многи су били згрожени и питали се шта је фалило старом добром Легу који су девојчице некад волеле. Феминистичка удружења су наравно реаговала, али реаговало је и тржиште, и то
на начин који је врло усрећио ову компанију. Наиме, „Лего“ је саопштио је да је у 2012. години остварио раст профита за 35 одсто, највише захваљујући великом повећању потражње за производима из контроверзног програма за дјевојчице, који је надмашио производне капацитете.
Легоцид над девојчицама
Да се вратимо на време пре "несрећног случаја" званог Лего ортакиње - шта се то десило са оним девојчицама вештих прстића, развијене маште и просторних вештина, које су се поносиле својим Лего креацијама на огласима из 70-их? Ништа, једноставно су протеране из "Лего града" током 80-их, када је ова компанија одлучила да се рекламира искључиво дечацима. Како би убедили клинце и њихове родитеље да купити играчку за дечака значи купити Лего, компанија је потпуно мачоизирала свој бренд. Лего је рекламиран као "мушка ствар", нешто што капирају само очеви и синови:
Појавиле су се бројне нове Лего серије намењене дечацима као што су роботи, диносауруси, нинџе, а затим и филмске франшизе попут Ратова звезда и Индијане Џонса. Неко није био лењ па је израчунао да на сваког женског Лего човечуљка, у савременим Лего комплетима долази 18 мушких.
4 године (не)размишљања
Тек када је компанија успешно завршила са маскулинизацијом Лега, сетила се девојчица. И решила да засуче рукаве и потроши 4 године и 40 милиона долара, како би створила пет ружичастих очајних домаћица и убедила родитеље који безидејно тумарају по розе половини продавнице, да се убудуће уместо за Барби ухвате за Стефани, Андреу или Оливију.
Добро, рећи ћете ви, али зар није ипак добро што ће девојчицама, које су последњих деценија биле persone non grate у Лего граду, родитељи почети да купују какав-такав Лего? Можда је боље да се запитате да ли ће се сада, кад постоје розе (и то у више пастелних нијанси), маме и тате девојчица икада више ухватити за плаве Лего кутије и својим ћеркама пружити прилику да (у Лего граду) постану ишта више од пластичних пинк спонзоруша?
Претходне текстове из рубрике погледајте овде.
_________________________________________________________________________________
Јована Папан већ годинама својим чланцима и колумнама коментарише и анализира разне важне и мање важне родитељске (и друге) теме. Писала је или још пише за часописе Мама, Родитељ & дете, Трудноћа, Нова српска политичка мисао, НИН. Радила је као уредник у часописима Нова српска политичка мисао и Родитељ & дете. Главни је уредник сајта Детињарије.
Sto bi se reklo na engleskom Could not agree more...
ОдговориИзбришиSložila bih se delimično! Uz malo mašte šabloni se itekako ruše! Imamo nekoliko kompleta lego friends, ali i nekoliko drugih kompleta tih sitnih legića, i uvek ih sve kombinujemo, pravimo kuću, štalu za konjiće, školu, binu za koncert, ma svašta, uopšte se ne pridržavamo onih uputstava. I nije istina da su prejednostavne! Samo su drugačije, sa delovima koji su zaobljeni, zanimljivi, figuricama koje se mogu kombinovati(kosa, glava, trup, noge-sve im izmenjamo :) ) I nije tačno da lego friensd imaju na raspolaganju samo salon za ulepšavanje i da su čovečuljke(može ovako?) šminkerke i sponzoruše! Nemojte sad da vas zatrpavam linkovima, ali postoji i laboratorija, muzički studio, veterinarski centar, ergela, karate klub...Uostalom, ne vidim što bi nekoj devojčici od 4 ili 6 godina bilo zanimljivo da glumi policajca, vatrogasca ili ne daj Bože zidara!!!
ОдговориИзбришиOdličan tekst. Tužno je što bi se o tome mogli pričati i pričati, a ne priča se nigde gde bi to moglo da čuje više od nekoliko ljudi. Moj šesnaestogodišnji sin je očajan što među devojčicama, vaspisavane upravo kao da će sve imati bogate sponzorore, ne može da pronađe jednu koja nema iščašene vrednosti, koja se ne divi pevaljkama, starletama, koja se ne nada da će sresti nekog afirmisanog fudbalera i ne provodi već u tim godinama silno vreme po kozmetičkim salonima (u koje ih svesno šalju njihove mame da bi im obezbedile alat potreban za ostvarenje tih snova). Sa njima ne može da se razgovara, znanja i interesovanja su im izuzetno ograničeni.
ОдговориИзбришиOvakvi članci bi trebalo da budu tema ozbiljnih emisija koje bi se emitavole u udarnim terminima. No, kako se to neće dogoditi, dobro dođu bar onima koji se slažu s izloženim da vide da ima još poneko ko misli kao oni.
Slazem se potpuno sa clankom.
Избриши