Нешто тражите?

среда, 25. септембар 2013.

Мамозофија: Зашто је добро да ваша деца често губе?

Сигурно сте приметили да данашњој деца без превише труда долазе у посед разних диплома, медаља, трофеја... Сви се упињу да ниједно дете не осети да и оно није победник, али, како истраживања показују, овај тренд заправо смањује шансу да ће дете заиста постићи реалан успех.


Пише: Јована Папан

Мада ни ми као друштво не заостајемо превише за овим трендом, па нема детета које се са зимивања или рекреативне наставе не врати са свежњем диплома, у Америци је манија награђивања деце достигла апсурдне размере. Све је теже уписати дете на спортску активност у којој се деца заиста и међусобно такмиче, уместо да само размењују медаље и пехаре, такзоване "награде за појављивање".

Постало је најважније убедити децу да су посебна само зато што су „оно што јесу“, без обзира на успех у учењу или таленте. Учитељима и наставницима стално је сугерисано да не указују превише деци на њихове грешке, како се она не би због тога обесхрабрила. У појединим школама чак је директивом избачена из употребе црвена оловка којом су се до тада исправљали писмени задатаци, јер црвена боја, наводно, лоше утиче на дечје самопоштовање.

Један скорашњи експеримент показао је да деца која су добила сијасет похвала за своје цртеже постају сујетна и превише опседнута могућношћу да погреше. Деца која стално слушају како су паметна и талентована, настоје да се не упуштају у активности које би могле да им наруше стечени имиџ генијалаца, и много теже ће се упустити у подухвате за које нису сигурни да ће их обавити савршено. У сусрету са неуспехом, потпуно се деморалишу и одустају, избегавајући нове изазове.

Керол Двек, професорка психологије са универзитета Стенфорд и Клодија Милер са Универзитета Колумбија направиле су експеримент са малишанима из петог разреда који су управо решили неке математичке проблеме. Једној групи ђака су рекле да су очигледно марљиво учили, другима да су по свој прилици врло паметни, а трећима само то да су задатке урадили добро. Када су деца после вог урадила нови сет задатака, свим групама су рекле да су тест урадили лоше. Међутим, ђаци су се различито носили са овим неуспехом. Деца којој су рекле да су "марљива" понела су задатке кући да би вежбала и превазишла свој неуспех, и касније су боље пролазила на тестовима од својих другова којима је речено да су врло паметни.  Њих је доживљени неуспех потпуно демотивисао за даљи рад.

Сви ми у животу много чешће губимо него што побеђујемо, чак и кад смо врло успешни у нечему, каже Џин Твенџ, ауторка књиге "ЈА генерација". Због тога је потребно да дете на време научи да се носи са неуспехом на прави начин, да га превазиђе. Оно што родитељи могу да учине када дете постигне неуспех јесте да детету објасне да је од сталног низања успеха ипак важнији стални напредак као резултат вредноће и истрајности, који полако али сигурно води ка остварењу циљева.

Претходне текстове из рубрике погледајте овде.
_________________________________________________________________________________



Јована Папан већ годинама својим чланцима и колумнама коментарише и анализира разне важне и мање важне родитељске (и друге) теме. Писала је или још пише за часописе Мама, Родитељ & дете, Трудноћа, Нова српска политичка мисао, НИН. Радила је као уредник у часописима Нова српска политичка мисао и Родитељ & дете.  Главни је уредник сајта Детињарије.






Pin It Now!

Нема коментара:

Постави коментар

Блог о лепим стварима за децу - дизајну, дечјој одећи и моди, играчкама, беби опреми, књигама и сликовницама, филму и позоришту за децу