Како је за еколошки сајт агенције Бета "Зелена Србија" (www.zelenasrbija.rs) речено у БФЦ, на таквој припреми отворених, јавних, урбаних простора - паркова и игралишта, радиће се у сарадњи с партнерима из земље и иностранства.
Основна идеја је да се у Београду неколико локација прилагоди здравом одрастању деце, по узору на отворен јавни градски простор у Шведској.
У парковима и на игралиштима у Стокхолму која су недавно посетили представници БФЦ и Урбанистичког завода Београда, доминирају креативна и иновативна решења за најмлађе. Предност се даје природним материјалима, а не серијски произведеним справама од вештачког материјала.
Стручњаци приликом пројектовања таквих простора полазе од тога да је за здрав раст и развој деце веома важно да проводе доста времена напољу, у простору који је добро планиран, али не и "предизајниран", већ природан, како би деца могла да кроз игру истражују и упознају природно окружење.
Деци је, због витамина Д, потребно сунце, а боравак напољу, у природном амбијенту, користан је јер зеленило опушта, рекла је научник и истраживач Каролинска Института за медицинска истраживања из Стокхолма Цецилија Болдеман.
По њеним речима, да дечја игралишта не би била претерано изложена УВ зрачењу, отворено небо треба да буде до половине величине игралишног простора. Игралишта морају да обилују зеленилом и стазама за шетњу, са што мање препрека и ограђеног простора - да деца осете и истражују природу и крећу се што слободније.
"Употреба што више природних елемената само може поспешити дечју спознају о животном окружењу. То подразумева боравак напољу и када пада киша или веје снег, а веома позитивно на децу може утицати и присуство што већег броја животиња", рекла је Болдеман.
Председница БФЦ и истраживач на том пројекту Ивана Малиновић рекла је да "просторе желимо да прилагодимо да буду адекватни за коришћење у различитим климатским условима како би се деца навикла да буду у симбиози са природом, јер то има велики значај за њихово физичко и ментално здравље. Ако то детету рано усадите, оно ће постати свесније животне средине која га окружује и боље ће се односити према њој".
Како је казала, сада постоји велика несразмера у садржају које отворени јавни простори нуде деци школског узраста и осталом становништву.
"Фокусирани смо у пројекту на отворене јавне урбане просторе и на садржаје које они могу да понуде школској деци у њихово слободно време. То су паркови или места са садржајем и за све остале групе корисника: од мале деце, преко омладине, до зрелих људи и пензионера", рекла је она.
По њеним речима, Београду недостаје такав стратешки приступ, али и дизајн садржаја јер су деца школског узраста занемарена и "изопштена" из процеса креирања отворених јавних простора.
"Истраживању у овој области се већ посвећује велика пажња у свету, и то и нама предстоји да би Београд добио овакве просторе. Дошли смо до оквира који су то простори и у којем правцу треба да се креће стратегија", рекла је она.
То би били мали простори између блокова и зграда, надохват детету, градски јавни простори који би били намењени свима, као и школска дворишта јер су деца већ ту и ту се осећају безбедно.
"Идејни концепт за такве просторе постоји и томе ћемо посветити практичне радионице намењене професионалцима и доносиоцима одлука у овој области, како бисмо дошли до конкретних локација које ће се опремити по мери детета", рекла је Малиновић.
Пројекат чији је циљ да креира и развија урбани простор по мери детета, БФЦ је покренуо у сарадњи са Европским центром за мир и развој Универзитета УН у Београду (ЕЦПД). У развоју тог пројекта партнер је шведска фирма SWЕCО што је подржао и омогућио Шведски Институт. Подршку су дали и Секретаријат за заштиту животне средине и Завод за урбанизам Града Београда.
Тема изградње паркова и игралишта по еколошким принципима постављена је као програмска окосница 4. Београдског фестивала цвећа који ће овог месеца окупити урбанисте, пејзажне и друге архитекте ради размене знања и добре праксе између шведских и домаћих стручњака. Циљ је и да се понуде први креативни и стратешки одговори на питање о томе у којој мери урбанизам Београда узима у обзир развојне потребе школске деце.
У јавним просторима Београда данас доминирају класична игралишта која задовољавају потребе деце до седам година, или теретане на отвореном које одговарају потребама одраслих људи.
Нема коментара:
Постави коментар