Нешто тражите?

среда, 23. октобар 2013.

Преживети изобиље: како деца уче да праве изборе?

Књига "Парадокс избора: преживети изобиље" врло уверљиво доказује да се многи међу нама сувише труде да направе најбољи избор, као и да би се већина нас боље осећала уз мање избора!
 
Да ли повећане могућности избора заиста чине људе срећнијим?

Јер, свакодневно се суочавамо са изборима у скоро свим областима живота: образовању, карије­ри, пријатељ­­ству, сексу, везама, родитељству, религији. И није спорно да избор унапређује квалитет наших живота и да је од суштинског значаја за нашу аутономију, а са друге стране, чињеница да је неки избор добар не мора неопходно да значи да је више избора - боље.

ПАРАДОКС ИЗБОРА: Преживети изобиље
Аутор: Бари Шварц
Превод са енглеског: Наташа Мрдак, Синиша Божовић
Издавач: Психополис, Нови Сад

Како деца уче да праве изборе?
 
Током већег дела наше историје као врсте, врсте избора које смо морали да правимо биле „Да ли да приђем или да побегнем од тога?“ или „Да ли ја то једем или то једе мене?“ Идеја вишеструких привлачних опција које нас маме је нешто што је карактеристично за модерно доба. Као одрасле особе, ми смо научили (не баш најбоље) да кажемо не стварима које су нам привлачне. Када бисмо знали најбољи начин како да децу научимо да пропусте привлачне опције, то би представљало прави допринос нашем разумевању модерног родитељства и његових изазова. Тренутно радимо истраживања управо на ту тему.
Оно што је можда најбитније, ако ограничите број опција које имате, као и број опција које разматрате, имаћете више времена на располагању за ствари које су вам битне, него што то имају људи који су оптерећени нагомиланим одлукама, увек трагајући за најбољом одлуком. Можете мудро искористити то време дубље упознајући своје партнере, своју децу, родитеље, клијенте, студенте. Прави изазов у животу је када радите праве ствари у друштвеним интеракцијама.

Како петогодишњаку бирање може бити тако тешко?


Током највећег дела људске историје, људи нису били заиста суочени са мноштвом избора и опортунитетним трошковима. Уместо „Да ли треба да изаберем А или Б или Ц или...“ питање које су људи постављали себи је било више слично „Да ли да узмем или да не узмем?“ У свету оскудице, могућности се не представљају у групама, а одлуке с којима се људи суочавају су оне између приближавања и избегавања, прихватања или одбијања. Али је разликовање између доброг и лошег било много једноставнија ствар него разликовање доброг и бољег и најбољег. Након милиона година опстанка заснованог на једноставним разликовањима, једноставно се може радити о томе да смо биолошки неприпремљени за број избора са којим се суочавамо у модерном свету.

Ову минијатурну историју наше врсте најбоље можете видети у раном развоју деце. Бебе не морају да бирају међу много опција. Оне једноставно прихватају или одбијају оно што им свет нуди. Исто важи и за мало већу децу. „Да ли желиш мало сока?“ „Да ли желиш да идемо у парк?“, „Да ли желиш да се спустиш низ тобоган?“ Родитељи постављају питања, а деца одговарају да или не. Онда, изненада, можда када деца развију довољно језичких вештина да учине комуникацију поузданом, њихови родитељи почињу да их питају, „Да ли желиш сок од јабуке или сок од поморанџе?“, „Да ли желиш да идеш у парк или на базен?“, „Да ли желиш да идеш на тобоган или на љуљашку?“ Сада више није довољно одговорити само да или не. Једна мајка описала је дилему њеног петогодишњака на следећи начин:
Приметила сам да мој син понекад тешко прави изборе који укључују једну или другу ствар. Мислим да је ту доста важан осећај губитка. То бирање једне ствари уместо друге значи да је једна ствар изгубљена. Коначно, прављење избора на неки начин умањује добијено задовољство у једној ствари, иако мислим да постоји и олакшање које иде уз коначно прављење избора. Приметила сам како се премишља, као да га неодлучност паралише, осим ако није благо подстакнут. А скоро сам приметила да ово ради када му је понуђен избор различитих обојених лизалица.
Сви ми учимо како растемо да живот захтева прављење избора и пропуштање прилика. Али наша еволуциона историја чини ово тешком лекцијом. Учити да бирамо је тешко. Учити да бирамо добро је још теже. А учити бирати добро у свету неограничених могућности је још теже, можда превише тешко.



Pin It Now!

Нема коментара:

Постави коментар

Блог о лепим стварима за децу - дизајну, дечјој одећи и моди, играчкама, беби опреми, књигама и сликовницама, филму и позоришту за децу