Ствараоци за децу - Луси Хокинг: Наука је деци магија

Луси и Стивен Хокинг измаштали су три књиге пустоловина радозналог и храброг дечака Џорџа, који на нејневероватнији начин открива узбудљиве тајне свемира.

Луси Хокинг је новинар и писац. Радила је за многе британске и америчке магазине и написала неколико књига за одрасле. Луси је такође и ћерка прослављеног физичара Стивена Хокинга. Његове теорије извршиле су револуцију у модерном схватању феномена попут црних рупа и Великог праска, а цео свет га познаје по најчитанијим научно-популарним књигама икада написаним (Кратка историја времена и Црне рупе и бебе васионе) и херојској борби са тешком болешћу која је обележила његов живот. Њих двоје били су савршен тим за писање научних романа за децу.

„Џорџов тајни кључ свемира“ је била њихова прва књига за децу. Пошто је смислила наслов, ликове и заплет, Луси је пожелела да у процес писања укључи и свога оца Стивена, како би заједно резултате његових истраживања објаснили и приближили деци. „Ја сам осмислила креативни оквир у који смо хтели да сместимо физику, али смо заједно смишљали заплет и сатима разговарали.“

Свемир је чуднији од фикције

Све је почело када је приметила колико њен син и његови другари салећу Стивена и запиткују га „Стивене, шта би се десило ако бих упао у црну рупу?”, како би то изгледало, како би се осећали, шта би тамо видели, шта би се десило ако би се упутили лично да истраже неке од тих егзотичних космичких феномена и слично. Пожелела је да свом аутистичном деветогодишњем сину Вилијему пружи прилику да разуме шта је све његов деда постигао.

“Тада сам схватила да не постоје пустоловне књиге за децу које објашњавају свемир који нас окружује. Има много научно-фантастичних прича, маштовитих и паметних, али све оне су фикција и ниједна се не може користити као штиво које ће деци разјаснити невероватну природу свемира. А стварност је толико невероватнија и чуднија од било чега што бисмо могли измислити, да ме изненађује да то нико раније није урадио!” каже Луси Хокинг.

Свесна да се деца данас све мање интересују за науку, хтела је да их истовремено и информише о тајнама свемира, али и инспирише да постављају питања и размишљају о појавама око себе. „Веома је важно да млади људи очувају у себи тај жар запањености светом око себе и да стално питају ‘зашто’?“ каже Хокинг. Било јој је јасно да, ако жели да заинтригира њихову машту и прошири њихове видике, треба да пише о науци на начин који одговара искуству њиховог живота на земљи, а да их поведе на велико путовање кроз свемир.

„Џорџов тајни кључ свемира” је авантуристичка прича са научно заснованим пустоловинама. Главни ликови су научник и његова кћер, једно радознало дете и суперкомпјутер звани Космос. Док заједно са протагонистима ове приче истражују која планета би могла да буде уточиште за људску расу, ако би на Земљи услед глобалног загревања једног дана постало неиздржљиво, млади читаоци уче основе астрофизике и астрономије, уз помоћ илустрација и фотографија. У откривању тајни свемира, наука се деци представља као кључ који отвара вата великог света сазнања. "Није потребан никакав тајни кјуч да се истражи свемир” закључује у књизи хглавни јунак Џорџ. “Постоји један који сви могу користити. Он се зове физика.”

„Џорџов тајни кључ свемира” покушава да објасни концепте физике које Стивен Хокинг истраживао и поставио током своје четрдесетогодишње каријере. Дубоко је уверен да је јако важно да млађој публици пренесе део својих узбуђења и очараности које је искусио током својих открића. “Он поседује нарочит дар, уме страсно да објашњава врло компликоване ствари на крајње приступачан начин, као што је учинио у „Џорџовом тајном кључу свемира”. Ко би други тако дивно и једноставно написао самосталну целину на тему. „Како да направите ’црну рупу’ и шта да радите ако сами у њу упаднете? Физика је велика авантура – путовање по целом свемиру помоћу сопственог ума. Надамо се да ћемо заголицати дечју радозналост и инспирисати њихову машту.” објаснила је Луси Хокинг.

Стивен “оборен с ногу”

Књига „Џорџов тајни кључ свемира” преведена је на тридесет језика и свуда је стекла огромну популарност, а Луси је донела награду „Сапио” за популаризацију науке деци. После сјајног успеха ове књиге, уследила је друга - „Џорџова свемирска потрага за благом”. Ова свемирска авантура обогаћена је и есејима које су за малишане написали неки од највећих физичара света на теме: „Има ли икога у свемиру?” или “Како се разговара са ванземаљцима?” и сл. “Ти есеји помажу да се разуме како су научници путовали свемиром у потрази за сазнањима – од свемирских летова до теоријске физике. На крају књиге је есеј мог оца „Како разумети свемир”. То је најкраћа историја времена икад написана.” каже Луси Хамилтон.

За бриљантног теоретичара физике ова списатељска авантура била је више од обичног покушаја да откључа тајне свемира за генерацију радознале деце. Рад на Џорџовим свемирским пустоловинама био је и шанса за обновљање везе са својом породицом. Луси каже да им је заједнички рад помогао да поново успостави добре односе, али и многе незаборавне тренутке. “Читала сам оцу одломак из рукописа и толико се смејао да је испао из столице, па су неговатељи морали да га придрже... Тада сам знала да се “упецао” на целу ствар и да је почео да ужива у овоме.”

Док је за први део Стивен био више научни консултант него аутор, а у другој коаутор, за трећи наставак Џорџових авантура чувени научник сам је осмислио заплет. “Џорџ и велики прасак”, завршни део трилогије о Џорџу, који је објављен 2011.године, представља узбудљиво путовање на почетак времена и простора, у коме главни јунак и његови пријатељи покушавају да спрече велику катастрофу за човечанство.

На питање да ли је читава та замршена прича о црним рупама, белим патуљцима, паралелним димензијама и осталом сувише сложена да би је деца разумела, Луси одговара: “Не мислим тако! Наука на неки начин има много заједничког са магијом. Децу врло занимају чудне појаве теоријске физике. Постављају тешка питања о брзини светлости, величини свемира или путовању кроз време. И желе да добију одговоре! То је један од главних разлога због кога су ове књиге написане. Желели смо да утолимо дечју жеђ за знањем и креснемо варницу радозналости. Надам се да смо успели.”

(Чланак преузет из часописа "Родитељ & дете")

Pin It Now!