На идеју да направи хеклано игралиште дошла након искуства са малим посетиоцима њене изложбе. Деца, неупућена у правила понашања у уметничким галеријама, питала су да ли смеју да се пењу на њене скуплптуре. Док је невозно посматрала како се веру, приметила је да тканина, док се љуља и равлачи услед тежине дечијих тела, добија један сасвим нови живот.
Током израде игралишта, Тошико је хеклала 10 сати дневно, често клечећи на коленима. Након успеха овог пионирског пројекта, настало је још неколико сличних хекланих простора за дечију игру широм Јапана.
Нема коментара:
Постави коментар