Вања Ејдус је млада глумица са завидном каријером. Од 2002. године стални је члан Народног позоришта, одиграла је 30-ак улога у позоришту, на филму и телевизији и добитница је Стеријине награде и годишње награде Народног позоришта.
После вишегодишњег искуства у раду са децом при Фонду за талентовану децу Врачара, пре две године основала је "Драмски студио Вања Ејдус", у коме ради са децом и одраслима. Повод за Вањино гостовање на Детињаријама је завршетак још једне успешне године рада њеног студија:
- Управо сте окончали још једну годину рада се децом у свом драмском
студију, јавним часом на коме су полазници приказали резултате вашег
заједничког рада. Како је то изгледало, какви су Вам утисци?
У групи има деце која долазе већ другу годину, а пуно је и оних који су кренули од ове године. Највеће задовољство ми причињава када видим колико се они отварају, колико напредују у разумевању свега што радимо, у отварању своје маште, својих потенцијала, своје слободе, коју форсирам да каналишу. Најважније ми је буђење слободе код деце, али то није анархична слобода са којом било које људско биће не зна шта ће, већ усмерена слобода, оивичена драмском формом.
- Ваш драмски студио постоји већ две године. Како је настао и на који начин радите са децом?
Пре оснивања мог сопственог студија, пет година сам радила при фонду за талентовану децу Врачара. Тамо сам, захваљујући оптимисти, госпођи Верици Бранчић која је желела да улаже у младе таленте, стекла пуно искуства у раду са децом и младима, и схватила да ме то, поред моје базичне професије, врло занима.
У групи има деце која долазе већ другу годину, а пуно је и оних који су кренули од ове године. Највеће задовољство ми причињава када видим колико се они отварају, колико напредују у разумевању свега што радимо, у отварању своје маште, својих потенцијала, своје слободе, коју форсирам да каналишу. Најважније ми је буђење слободе код деце, али то није анархична слобода са којом било које људско биће не зна шта ће, већ усмерена слобода, оивичена драмском формом.
- Ваш драмски студио постоји већ две године. Како је настао и на који начин радите са децом?
Пре оснивања мог сопственог студија, пет година сам радила при фонду за талентовану децу Врачара. Тамо сам, захваљујући оптимисти, госпођи Верици Бранчић која је желела да улаже у младе таленте, стекла пуно искуства у раду са децом и младима, и схватила да ме то, поред моје базичне професије, врло занима.
Мој приступ у раду је врло озбиљан, у смислу да захтевам од деце да суштински схвате смисао сцене и функционисања на сцени, али са друге стране им омогућавам апсолутну слободу у испољавању себе, у развијању маште, у не наметању лажних ауторитета и строгоће. Немам аудицију јер сматрам да то фрустрира децу и не трагам за талентима, већ полазим од принципа да је свако дете креативно.
- Да ли је драмски студио место резервисано за децу која желе да се припремају за каријеру глумаца или је намењен свој деци?
Апсолутно сваком детету, јер свако дете је мали креативац, а ту креативност временом угуше средина, школа, родитељи... Моја мисија је да одржим у деци креативност, да им развијем љубав ка уметничком поимању света. Неважно је да ли ће они бити глумци или уметници - такво искуство остаје за цео живот.
- И сами сте као дете похађали драмски студио Мике Алексића, да ли
Вам је то искуство помогло када сте се и сами нашли у тој улози?
Дуго година сам одлазила код Мике, од своје пете године а после сам била и пет година у Дадову. Након тога сам уписала академију, и већ 15 година се професионално бавим глумом. То су све заједно искуства која сам покупила и изградила неки сопствени стил рада са децом, који је у складу са мојим бићем и доживљајем глуме па и деце.
- У току ове године оформили сте још једну групу на другој локацији, као и нешто ново на нашим просторима - драмски студио за одрасле?
Дуго година сам одлазила код Мике, од своје пете године а после сам била и пет година у Дадову. Након тога сам уписала академију, и већ 15 година се професионално бавим глумом. То су све заједно искуства која сам покупила и изградила неки сопствени стил рада са децом, који је у складу са мојим бићем и доживљајем глуме па и деце.
- У току ове године оформили сте још једну групу на другој локацији, као и нешто ново на нашим просторима - драмски студио за одрасле?
Драмски студио за одрасле је нешто што ми је ново, што је јако присутно у
Европи, али код нас скоро па да не постоји. То је намењено свима који
желе да испоље игру у себи а немају прилике у својим животима за тако
нешто. Тај рад и тај сусрет са тим људима и њиховим световима је
непрепричљиво искуство, за мене врло значајно а верујем и за њих. Следеће
године планирам и да правим представу са њима.
Такође, у Пароброду, на Дорћолу, од септембра почињем рад са децом. То
ме јако радује, јер Пароброд је место које ме везује за себе на много
начина. Сада имају феноменално реновирану целу зграду и баве се
разним занимљивим уметничким садржајима.
- Током јула, у оквиру бесплатног Летњег кампа у Дечјем културном центру Мајдан, држаћете школу глуме за заинтресоване београдске школарце. Како је овај програм замишљен?
То је пројекат Мајдана и општине Савски Венац, и лепо је што су
организовали ту количину бесплатних програма за децу. Ја ћу са том
децом проћи кроз неке основне игре и задатке, увести их у основне
принципе драме и покушати да им бар мало улепшам лето.
Отварање драмског студија у Пароброду као и рад на новим материјалима, за које још не могу поуздано да тврдим шта су. Такође, планирам и да повремено шаљем неке наше остварене резултате на одређене дечије манифестације. То сам до сада избегавала (а често ме зову), јер нисам сматрала да су деца довољно спремна за такве јавне наступе.
Разговарала: Јована Папан
Нема коментара:
Постави коментар