Сваки је Душан вредан, а само је Радовић један

На данашњи дан, пре 90 година, у Нишу се родио велики Душко Радовић, песник, писац, новинар, афористичар и ТВ уредник.

"Њeгов мали живот, како га је сам именовао, био је велики да већи није могао бити.
Он више није био само писац. Он је био феномен. Његово име је Душан Радовић.

Душан Радовић, једно обично српско име и обично српско презиме, уз које се све необично подразумева, био је човек чудесног и човек апсолутних једноставности. За све то само је он заслужан.

Писао је и живео.

Живео је и писао.

То је та његова сагласност са самим собом, његова животна симфонија.

Чинио је то користећи људском здрављу и расоположењу.

"Да овај човек није постао Душан Радовић, он не би ништа ни постао, јер једино што је он умео да ради јесте да пише", писало је у једном ђачком задатку десетогодишње ученице. Ово је и најтачније објашњење феномена званог Душан Радовић.

Био је (чини се!) скоро увек мргодан, да не бисмо, у свој својој површности какви смо, ону ведрину која је избијала из њега и коју је несебично нудио, олако узели. "

"О Душану Радовићу се може говорити и као о високој школи српског певања за децу.

Нема те бриге којом ћемо бити достојни наше деце. Тај кредо Радовић је тувио и песницима за децу.

Радовић је био велики васпитач песника за децу.

Учио их је: да децу признају каква јесу, а да не нагађају каква деца треба да буду.

До Радовића, деци је било лако подвалити. Радовић се старао, својим немерљивим даром, да буде све теже деци подвалити." 

(Милован Витезовић)

"Када су сви хтели да буду озбиљни писци, он је почео да пише за децу и народ, онда кад су народ хтела да буду једино деца... Његова поезија се само условно може сматрати дечјом, а све што је створио може се разумети најмање на један начин. Природно, радосно, здраво... - биле су најчешће међу његовим речима. Био је уверен да је дужност поезије да обрадује и усрећи читаоца, а не да га понижава и збуњује." 

"Био је мудрац и филозоф. Један од учитеља нашег модерног времена. Иако је пре свега дечији песник, мало је оних који знају да су речи чувене баладе Бисере Валетанић ’Мило моје’ плод његове душе."

(Матија Бећковић)

" Сваки је Душан вредан, а само је Радовић један" 

(Бранко Ћопић)

Pin It Now!