Није тешко заљубити се у лепог, доброг и богатог принца? Пих! То се
догоди и за једно вече на балу, као Пепељуги, или само након једног
пољупца као Трновој Ружици и Снежани. Али, треба се заљубити у неког ко
не изгледа баш лепо и то након што га добро упознаш – као у бајци
Лепотица и Звер.
Бела је добра девојка, скромна и марљива која воли пуно да чита па је наматљиви младићи попут Гастона као и његови женидбени предлози уопште не занимају. Она се брине за свога оца, проналазача који један дан залутавши шумом завршио затворен у хладном, сивом дворцу.
Бела одважно тражи од господара дворца, страшне Звери, да ослободи њеног оца и затвори њу до краја живота, на шта Звер пристане. Дружећи се с господаром дворца, љубазна девојка открива његову нежну страну. Вечерају, друже се, плешу и међу њима се стварају симпатије. Али, након одређеног времена проведеног у дворцу, Бела се забринула за оца па јој Звер допушта да га посети. Умишљени Гастон наговори цело село да крену у дворац и убију Звер. Белино срце је брже закуцало и галопирајући на коњу из села се упутила да спасе своју љубав.
Након борбе, рањена Звер осетила је Белин загрљај, чула њен плач и изјаву љубави. Одједном, Звер се претворилла у прелепог принца. Стара клетва је била разбијена!
Веровали или не, али прича о Лепотици и Звери је веома, веома стара – прве приче настале су око 5. века и постоји око 180 њених верзија. Многи европски народи имају по неколико, а у свакој, реч је о младој, паметној и скромној девојци званој Бела (Белле на фрацуском значи Лепотица).
У једној верзији она има охоле сестре које су од свог оца као дар с путовања затражиле разна богатства док је она, најмлађа скромно затражила ружу. Но, незгода почиње кад отац ружу узима из врта опасне Звери. Први збир прича о Лепотици написала је Мадаме де Вилнев 1740. године и то на чак 300 страница, која је послужила и за Диснијев филм.
Бела је добра девојка, скромна и марљива која воли пуно да чита па је наматљиви младићи попут Гастона као и његови женидбени предлози уопште не занимају. Она се брине за свога оца, проналазача који један дан залутавши шумом завршио затворен у хладном, сивом дворцу.
Бела одважно тражи од господара дворца, страшне Звери, да ослободи њеног оца и затвори њу до краја живота, на шта Звер пристане. Дружећи се с господаром дворца, љубазна девојка открива његову нежну страну. Вечерају, друже се, плешу и међу њима се стварају симпатије. Али, након одређеног времена проведеног у дворцу, Бела се забринула за оца па јој Звер допушта да га посети. Умишљени Гастон наговори цело село да крену у дворац и убију Звер. Белино срце је брже закуцало и галопирајући на коњу из села се упутила да спасе своју љубав.
Након борбе, рањена Звер осетила је Белин загрљај, чула њен плач и изјаву љубави. Одједном, Звер се претворилла у прелепог принца. Стара клетва је била разбијена!
Веровали или не, али прича о Лепотици и Звери је веома, веома стара – прве приче настале су око 5. века и постоји око 180 њених верзија. Многи европски народи имају по неколико, а у свакој, реч је о младој, паметној и скромној девојци званој Бела (Белле на фрацуском значи Лепотица).
У једној верзији она има охоле сестре које су од свог оца као дар с путовања затражиле разна богатства док је она, најмлађа скромно затражила ружу. Но, незгода почиње кад отац ружу узима из врта опасне Звери. Први збир прича о Лепотици написала је Мадаме де Вилнев 1740. године и то на чак 300 страница, која је послужила и за Диснијев филм.
Нема коментара:
Постави коментар