Мобилни телефон или најдужа пупчана врпца на свету

Захваљујући дометима савремених телекомуникација, данашњи родитељи пупчану врпцу не морају да пресеку све док дете само не научи да барата маказама.

Још није поуздано утврђено у ком узрасту је мобилни телефон заиста потребан детету, али већина стручњака се слаже да је то негде између другог и трећег тромесечја мајчине трудноће.
Јер, сложићете се – ова сјајна справица омогућава вам да у сваком тренутку сазнате шта ради ваше чедо, а када је оно још у стомаку, где је вашем оку нажалост недоступно, мобилни телефон природно се намеће као најбоље решење.

Бебафон

Чим из стомака ступи на светлост дана, време је, разуме се, да почнете да размишљате о неком новијем моделу. Није ваше дете најгоре, па да нема смартфон, ајфон или неку другу справицу коју сви његови другари из јаслица увелико поседују. А и шта бисте радили да нема свих оних игрица и апликација које вам сваког дана обезбеђују тренутке мира и тишине док ваше злато развија фину моторику?
Када дете прохода, ту се ствари већ уозбиљују. Чим престане да се на игралишту чврсто придржава за ваше скуте при сваком кораку, постоји могућност да ће одшетати од љуљашке до клацкалице, или нешто још горе, а онда – куку си га вама ако немате кредита да га позовете и проверите како се сналази.

Прво „одвајање“

Тренутак првог одвајања детета од вас, обично приликом одласка на зимовање са вртићем, јесте тренутак када мобилни телефон постајене најсветији артефакт у вашем животу. Такорећи, својеврстан олтар преко ког комуницирате са својим малим божанством које је, чини вам се, у некој другој димензији, а не у 100 км удаљеном одмаралишту. Директан пренос, захваљујући дометима модерне технологије, уколико предајник у месту боравка вашег авантуристе не буде издао ваша родитељска надања, трајаће свих седам дана и ноћи. Неће бити тог уздаха, кашљуца или ноћног бунцања које нећете чути прилепљени уз свој свети предмет.

Учитељицине бубе

Први школски дани донеће вам неколико стресова, између осталог и проблем навикавања на чињеницу да учитељица, из неког само њој познатог разлога, има примедбе на ваше покушаје да на часу преко телефона хватате белешке за случај да дете нешто пропусти да запише... Још једно тешко искуство са којим ћете морати да се суочите јесте и повремено неодговарање вашег заиграног чеда на позиве, што услед школске ларме и паметнијег посла, што услед учитељициног упорног инсистирања на бизарном правилу да на часу нема причања, па макар и са најближим и најрођенијим члановима породице.

Мобилно мољакање

Следи један дужи период у ком коначно нећете ви бити она страна која стално позива, већ ће ваш телефон непрекидно да зврцка: „Завршио сам домаћи, могу ли сад да упалим телевизор?“, „Јел’ могу још пет минута да играм игрицу, моолим те?“, „Кромпир сам појео, а остало ми је мало шаргарепе, јел’ могу сад бананицу?“ У првој фази ова питања су једноставна, такорећи наивна, али временом, ствари почињу да се компликују. Ваше дете, које сада већ телефонске позиве скоро искључиво користи у сврху преговарања, открива чари стратегије збуњивања противика: „Тата, знам да ћеш да се љутиш, немој молим те да се љутиш, али морам да те нешто питам, ево сви су ту и исто те моле, добила сам данас и петицу из енглеског...“ Тата: „Лепо, а шта је било?“ Чедо одговара: „Маму не могу да добијем, а ево сви ме чекају, стварно те молим, ово желим највише на свету, кад дођем кући све ћу да усисам и извадићу судове из машине, и вежбаћу виолину два сата сваки дан...“ Тата: „Ама, шта хоћеш да ме питаш, кажи већ једном!“ Чедо: „Молим те тата, кад те молим, никад ти више ништа нећу тражити, не морате ни оне патике да ми купите, само да ми дозволиш да са Сањом и Лазаром идем на курс скакања са падобраном, ако се данас пријавимо имамо 20% попуста...“.

Чедо није доступно

После фазе запиткивања, следи фаза забрањивања. А забрањују – они вама да их нон-стоп зивкате, нарочито кад су са друштвом. За вас, то су тешка времена када се ембарго на зивкање смењује са неодговарањем на позиве и „корисник није доступан“ саопштењима. Шта ли раде ваше бебице од 20 и кусур на летовању кад не могу да се јаве, да ли су доручковали пре него што су отишли на плажу, да ли ће се сетити да не улазе пуних стомака у воду, намажу се заштитном кремом и избегавају сунце кад је најјаче?

Све ове фазе праћене су истим нуспојавама, од којих је најболнија – повремено или редовно губљење телефона, што је обично праћено присвајањем ваше ганц нове и дуго прижељкиване мобилне справице од стране детета, док вама следује копање по фиокама у потрази за неком прастаром „циглом“ која је без стално прикљученог пуњача у стању само да показује тачно време.
Ту су и све оне ноћи у којима ће вам сан разбијати плавичаста светлост и звук типкања из дечје собе уз повремене кикоте, што су поуздани знаци маратонских смс сеанси „од сумрака до свитања“ после којих следи дан трљања очију и зевања, наравно, у паузама куцкања нових смс порука.

Рачун(ица)

И, неминовно, једном ће доћи и тај дан када ће ваше дете почети само себи да плаћа телефонске рачуне и купује телефоне, и када ћете, милом или силом, морати да почнете више да уважавате његове ставове о разумној количини међусобне телефонске комуникације, колико год вам се чинили погрешним. То ће бити тренутак да и ви сведете рачуне и размислите шта вам је овај свети предмет донео, а шта однео током одгајања вашег потомка.
За почетак, оденео вам је неколико луксузних летовања по егзотичним дестинацијама на која су, уместо вас, отишли власници телефонских компанија којима сте током свих тих година остављали све, од последњег динара до унутрашњих органа, зарад мало душевног мира.
Да ли сте тај мир заиста и добили? Можда, уколико заиста верујете сте боље прошли ви који сте на хиљаде пута претрнули од страха због упорне звоњаве без одговора на другој страни, него ваши родитељи, који су на хиљаде пута претнули од страха чекајући да се „уживо“ појавите кући. Пупчана врпца звана мобилни телефон пружила вам је мрвицу лажног уверења да је ваша бебица још увек у топлом и заштићеном родитељском инкубатору, али и она је једном морала да се пресече да би дете могло самостално да почне да дише.

Текст је преузет из новембарског броја магазина "Родитељ & дете"

__________________________________________________________________________________

Јована Папан већ годинама својим чланцима и колумнама коментарише и анализира разне важне и мање важне родитељске (и друге) теме. Писала је или још пише за часописе Мама, Родитељ & дете, Трудноћа, Нова српска политичка мисао, НИН. Радила је као уредник у часописима Нова српска политичка мисао и Родитељ & дете.  Главни је уредник сајта Детињарије.

 

Pin It Now!